Uvek nosite foto aparat sa sobom! Savremeni digitalni foto aparati su malih dimenzija i mogu se sa lakoćom držati u džepu ili torbici.
Priđite bliže! Ne plašite se da priđete korak bliže objektu koji fotografišete, pogotovo ako slikate osobu. Kad priđete bliže, dodatni detalji učiniće vaš snimak znatno životnijim i intimnijim. Već sa 70cm vaš aparat može da izoštri sliku, zato se primaknite koliko god možete.
Nemojte škrtariti – kad god je moguće uvek uradite više snimaka istog objekta, po mogućnosti iz različitih uglova.
Uvek imajte pri ruci rezervni komplet baterija. Kad je spoljna temeratura niska baterije se prazne mnogo brže nego obično. Rezervne baterije držite u unutrašnjem džepu – što bliže telu. Ako ste, i pored svega „tanki“ sa baterijama, isključite LCD prikaz na vašem digitalnom aparatu.
Aparat držite čvrsto u ruci. Okidač pritisnite lagano, jer jačim pritiskom ne dobijate ništa osim mutnog snimka. Trudite se da, ako već nemate stativ, ruku naslonite na čvrstu podlogu ili uz telo. Mnogi potencijalno lepi snimci su upropašćeni (čitaj: mutna slika) samo zato što je ruka jedva primetno zadrhtala.
Svetlo, svetlo, svetlo!!! Najelementarniji uslov za dobru sliku je svetlo (foto~grafija – pisanje svetlom). Dobro svetlo je pola dobre fotografije. Sunčevo svetlo je najbolje svetlo, ali ne možemo ga uvek koristiti. A kad možemo da ga koristimo treba znati da je najbolje ono od svitanja do ranih podnevnih sati i ono od poslepodnevnih sati do sumraka. Jako podnevno sunčevo svetlo pravi jake i oštre kontraste po objektima ili licima ljudi i usput ih primorava da žmirkaju, što u većini slučajeva ne izgleda privlačno.
Kad god je moguće koristite fleš. Fleš vam obezbeđuje dodatno svetlo kad god je to potrebno, pogotovo u zatvorenom prostoru. Takođe, upotreba fleša doprinosi oštrini slike, zasićenju boja, prosvetljenju tamnijih delova slike... Ako slikate po danu nekoga iza koga je blještava pozadina (stanje poznato kao kontra-svetlo), vaš aparat će izračunati neko srednje vreme ekspozicije. Nažalost, ta vrednost je isuviše kratka za objekat, a preduga za pozadinu. Rezultat je tamna silueta objekta ispred veoma svetle pozadine. Da biste ovo izbegli uključite fleš koji će osvetliti vaš objekat i samim tim biće smanjena ekspozicija, pa će pozadina biti manje svetla. No, ni fleš nije svemoguć – pogotovo ne kod jeftinijih aparata gde je polje njihovog delovanja od 1 do 3 metara.
Ovekovečite svaki ključni moment u razvoju vaše bebe – prvi osmeh, prvo kupanje, prvi zubić, prve korake... Bebe se menjaju vrlo brzo. Registrujte sve ključne momente u njihovom razvoju.
Ovekovečite jedan dan u životu vaše bebe – od prvog jutarnjeg protezanja pa do zevanja pred spavanje. Uhvatite različita raspoloženja bebe – ne samo kad se smeje već i kad plače, kad se mršti, kad pokušava da istraži ili razbije neku igračku...
Pre nego što se odlučite da fotografišete dete, ako situacija to dozvoljava, pronđite takav ugao gde je pozadina najneutralnija, bez mnogo detalja, bez šarenila boja... Takve „agresivne“ pozadine odvlače pažnju sa glavnog junaka.
Nemojte se ustručavati da kleknete, ili čak legnete, kad fotografišete decu. Slike nastale iz tog ugla predstavljaju potpuno novi svet – onakav svet kakvim ga deca vide.
Neizostavno fotografišete i drugare vaše dece. Kad odrastu, ove će ih slike podsećati na prva prijateljstva.
Kako NE slikati decu
Ako fotografišete grupu od pet ili više ljudi, skoro sa sigurnošću se može tvrditi da će bar jedan iz te grupe imati zatvorene oči. Da bi se to izbeglo, potrebno je primeniti trik koji koriste profesionalci kad slikaju grupu: trebe da ih zamolite da svi zažmure i da posle vašeg odbrojavanja (3-2-1...SAD!) otvore oči. Potom sačekajte još jedan trenutak i potom pritisnite okidač. Ovaj trik savršeno funkcioniše.
Trudite se da od ovakvih događaja napravite priču. Slikajte sve – od pripremanja hrane, dolazaka gostiju, nečije žive rasprave pa do dečijih nestašluka. Kao i u većini slučajeva kad slikate ljude, faktor nenadanog slikanja je vrlo važan. Izbegnite svaku vrstu nameštanja, pogotovo ono poziranje sa podignutom čašom i raznim nazdravljanjima kao i one situacije kad mlade dame sa cigaretom u ruci gledaju u objektiv čekajući da budu ovekovečene. Ovde nije u pitanju štetnost alkohola i duvana koliko već zilion puta viđena scena.
Na plažama sa peskom treba biti posebno oprezan. Nemojte dozvoliti da se koje zrno peska nađe u vašem aparatu. Posebno je loše ako pesak uđe u fini mehanizam za izoštravanje - čućete krckanje, drobljenje pa čak i zaglavljivanje objektiva. Ništa manje loše nije i ako se zrnca peska nađu na površini senzora. Zbog toga ćete na svakom snimku imati tačkice koje će nestati tek posle detaljnog čišćenja i produvavanja u nekom servisu. Da biste ovo izbegli, nemojte aparat posle upotrebe odlagati na peškir ili neko slično mesto, već ga stavite u zaštitnu futrolu ili torbicu. U slučaju da nemate ni jedno ni drugo, dobro će poslužiti i plastična kesa.
Okrenite se tako da sunce ne ide direktno u oči onima koje slikate. Tako ćete izbeći razne ružne grimase tih ljudi. Takođe, direktno sunce dovodi do toga da lice izgleda „isprano“. Umesto da slikate na suncu, bolja varijanta je da to uradite u senci uz pomoć fleša koji će osvetliti lice.
Crvene oči je jednostavno otkloniti savremenim programima za obradu slika. Ali zašto u startu ne sprečiti crvene oči? Recite onom koga slikate da gleda u vaše rame umesto u aparat. Upaljena sva svetla u prostoriji takođe mogu pomoći. Ako vaš aparat ima opciju „red-eye reduction“, onda je uključite.
Ako vam položaj ili tehničke mogućnosti otežavaju snimanje visokih objekata, nemojte se truditi da to pošto-poto uslikate. Ugledajte se na profesionalce: snimite više detalja takvog objekta (ulazna vrata, golubovi na stepenicama crkve, interesantne arhitektonske elemente, delove koji sugerišu komplikovanost izgradnje objekta...). U krajnjem slučaju, kupite razglednicu ako se radi o crkvi ili manastiru, a vi slikajte one delove koji su na vas ostavili poseban utisak.
Pre nego što uperite objektiv vašeg foto aparata prema nekoj zgradi, koja vam se učinila interesantnom, budite sigurni o kakvom se objektu radi. Može vam se desiti da još niste sklonili oko sa tražila vašeg aparata, a da budete okruženi policajcima ili kratko podšišanim momcima u crnim odelima. Ovo je vrlo realna situacija, pogotovo u inostranstvu posle 11. Septembra 2001. Nemojte rizikovati odvođenje na informativne razgovore, oduzimanje aparata ili u boljem slučaju memorijske kartice ako se odlučite da slikate vladine zgrade, ulaze velikih korporacija, stanice metroa, aerodrome...
